Sedam grupa simptoma kovida

Kovid-19 može da ima razne simptome. Naučnici su sada prepoznali važne biomarkere i identifikovali sedam grupa simptoma. To bi trebalo da pomogne u lečenju, kao i u razvoju efikasne vakcine.

Pre godinu dana nas takve bolesti ili lagana prehlada nisu mnogo interesovali. Ali sada, u jesen 2020. godine, to izgleda sasvim drugačije. Dovoljno je samo da kinemo pa da počnemo da razmišljamo: „Gde sam bio poslednjih dana, koliko sam se približavao ljudima, šta sam dodirivao? Da li osećam miris i ukus? Pomalo gubim dah…“

Stop! Ako vam to nešto znači: niste jedini.

Naučnici i lekari takođe su neprestano zaokupljeni takvim mislima i još pokušavaju da uđu u trag mnoštvu simptoma koje može da ima osoba zaražena koronavirusom.

Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču sada bi mogli da unesu bar malo više reda u dugačak spisak naznaka da je neko zaražen koronavirusom. Oni su, naime, utvrdili sedam različitih oblika s blagim tokom te bolesti. Studija je objavljena u časopisu Allergy.

Njihov osnovni cilj je bio da otkriju kako izgleda dobar imunitet nakon ozdravljenja i na osnovu čega on može da se izmeri. U tu svrhu su imunolog Vinfrid Piklom, alergolog Rudolf Valent i njihove kolege ispitali 109 rekonvalescenata, osoba koje su prebolele kovid. Ujedno su ispitali 98 zdravih ljudi iz kontrolne grupe i uradili analize njihove krvi.
Sedam grupa simptoma kovida-19

Na osnovu tih podataka naučnici su uspeli da pokažu da su različiti simptomi povezani i da se javljaju u takozvanim grupama simptoma. Oni su identifikovali sledećih sedam grupa:

  1. Simptomi slični gripu (temperatura, groznica, umor i kašalj)
  2. Simptomi prehlade (curenje nosa, kijanje, suvo grlo i začepljen nos)
  3. Bolovi u zglobovima i mišićima
  4. Upale očiju i sluzokože
  5. Problemi s plućima (upala pluća i otežano disanje)
  6. Gastrointestinalni problemi (uključujući proliv, mučninu i glavobolju)
  7. Gubitak čula mirisa, ukusa i drugi simptomi

„U poslednjoj grupi smo ustanovili da je više ljudi s mladim imunim sistemom pogođeno gubitkom čula mirisa i ukusa“, kaže šef studije i imunolog Vinfrid Pikl u intervjuu za Dojče vele. Mladi imuni sistem ne meri se starošću pacijenta, već brojem imunih ćelija koje su nedavno migrirale iz timusa (T-limfocita).

Može biti i preklapanja između grupa simptoma. Međutim, pokazale su se veze između različitih grupa i specifičnih imunoloških parametara. Na primer, tok bolesti praćen visokom temperaturom u korelaciji s imunološkim pamćenjem tela mogao bi da ukazuje na relativno dug imunitet. Gubitak čula ukusa i mirisa, s druge strane, povezan je s višim nivoom T-limfocita.
Kovid-19: „otisak prsta“ u krvi

Na osnovu analize krvi naučnici su uspeli da identifikuju neke važne markere kovida-19. Otkrili su da ta bolest nakon deset nedelja ostavlja značajne promene u imunom sistemu – nešto poput „otiska prsta“ u krvi pacijenta.

Broj granulocita, koji su inače odgovorni za borbu protiv bakterijskih patogena u imunom sistemu, bio je značajno niži od uobičajenog u grupi kovid-19.

„To je bilo iznenađujuće i nešto sasvim novo“, rekao je austrijski imunolog za Dojče vele.

„Zbog toga imune ćelije CD4 i CD8 razvijaju pamćenje, a CD8 T-ćelije ostaju snažno aktivirane. To pokazuje da se imuni sistem još uvek intenzivno nosi s bolešću i nakon više nedelja od prve infekcije“, objašnjava Pikl.

To bi mogao da bude razlog zašto mnogi pacijenti nakon infekcije koronavirusom duže osećaju slabost. Istovremeno, regulatorne T-ćelije bile su značajno smanjene – to je, kako kaže Pikl, opasna mešavina koja bi mogla da dovede i do autoimunog oboljenja.

Pored toga, u krvi rekonvalescenata moglo se dokazati i povećavanje imunih ćelija koje proizvode antitela. Što je kod blažeg oblika bolesti bila veća temperatura obolelog, to je bio i izraženiji imunitet na virus.

„Naša saznanja doprinose boljem razumevanju bolesti i pomažu nam u razvoju mogućih vakcina, s obzirom na to da sada možemo da se oslonimo na obećavajuće biomarkere i možemo da sprovedemo još bolji nadzor“, naglašavaju naučnici koji potpisuju članak.

„Sada znamo da su B i T limfociti važni parametri kada procenjujemo vakcinu“, kaže Pikl.

Studija je pre svega pokazala da se imunitet kod čoveka „udvostručuje“ u odbrani od bolesti uz pomoć imunih ćelija i antitela – poput odbrane fudbalskog tima. Imune ćelije tako mogu da „zapamte“ određene „poteze“ virusa i da reaguju na njih.

Sada je zadatak primeniti ta saznanja, koja bi mogli da igraju važnu ulogu u lečenju pacijenata i razvoju efikasne vakcine.

Izvor : RTS

Please follow and like us: