NAKON TRANSPLANTACIJE BUBREGA U ISTANBULU, NIKOLA JANKOVIĆ IZ GUČE SE VRATIO NORMALNOM ŽIVOTU
Nakon desetogodišnje borbe sa bolešću, tridesetšestogodišnji Nikola Janković iz Guče je ovih dana počeo da ispisuje novo poglavlje u svom životu, jer se, nakon transplantacije bubrega na klinici Adžibadem u Istanbulu, u rodno Dragačevo vratio kao potpuo novi čovek. Zahvaljujući ljudima dobrog srca koji su se odazvali humanitarnoj akciji prikupljanja sredstava, a koju je početkom decembra prošle godine pokrenulo Udruženja „Dragačevsko sunce“, Nikola danas sa mnogo žara planira svoju budućnost, iz koje ni jednog momenta ne isključuje svoj humanitarni rad koji mu je svih prethodnih godina davao posebnu energiju.
Zajedno sa svojim ocem Žarkom, koji je bio i njegov donor bubrega, Nikola je u Istanbul otputovao 3. aprila. Na klinici su boravili 10 dana, što je bilo sasvim dovoljno da se urade i kompletne analize i operativni zahvat. Kako ističe, ni jednog momenta nije imao sumnju da će se iz Turske vratiti kao zdrav čovek, jer je po prirodi uvek bio optimista. Kako je verovao u dobar ishod transplantacije bubrega, tako je i pre odlska na istanbulsku kliniku bio siguran da će neophodna sredstva biti prikupljena, a reč je o 30.000 evra koje njegova porodica nije mogla samostalno da obezbedi. Sada, kada sumira utiske o svemu što se događalo u prethodnim godinama dok se borio sa bolešću i bezuspešno čekao na transplantaciju bubrega, smatra da su se strpljenje i vera u ozdravljenje potpuno isplatili, jer se sada oseća kao da mu je podaren potpuno novi život o kome je godinama sanjao.
-Osećaj je neverovatan, kao da sam se ponovo rodio. Sada ću moći da živim i radim normalno. I moj otac je dobro, nema nikakvih ograničenja. Dočekujem ovaj Uskrs u novom raspoloženju, nešto kao sopstveno vaskrsenje! Iz ugla zdravog čoveka, mogu reći da su sve ove godine na dijalizi bile u najmanju ruku vrlo naporne i stresne. Imao sam često i prateće probleme, prevashodno sa začepljenjem vena na rukama, što je iziskivalo operacije. To su uvek bili teški trenuci, kako za mene, tako i za porodicu. Međutim, uvek sam nalazio u sebi novi motiv i želju da istrajem u svojoj svakodnevnoj borbi, jer sam verovao u transplantaciju bubrega i novi život koji me u narednom periodu čeka, iako nisam mogao ni da naslutim kada. Nije mi bilo lako, ali sam se uvek trudio da mislim pozitivno – objašnjava Nikola, sumirajući utiske iz godina teške borbe sa bolešću koje je definitivno ostavio za sobom.
Oduvek je verovao u humanost ljudi. Često je i sam bio organizator različitih veoma uspešnih humanitarnih, ekoloških i nekih drugih akcija koje su pozitivno uticale na kvalitet života u lokalnoj zajednici. Jedan je od osnivača Udruženja „Dragačevsko sunce“, koji je, uprkos svojoj bolesti, uvek pronalazio dovoljno snage i vremena da se bavi dobrotvornim i humanitarnim radom, kroz koji je stekao uverenje da humanost naših ljudi nikada nije pala na ispitu. Ko dovoljno veruje i želi uvek pronađe put i način, pa se tako obistinilo i u njegovom slučaju. Snagu je crpeo iz svoje vere, baš zbog toga što je uvek negde duboko u sebi osećao da će mu život pružiti šansu za ozdravljenje.
-Radili smo dobre, uspešne stvari, između ostalih, i humanitarne akcije. Verovao sam da se humanost dobrim vraća i nastojao da u svim akcijama pružim što veći doprinos, bez obzira na moje zdravstveno stanje. Ispostavilo se da su svi ti ljudi sa kojima sam sarađivao ili na neki način bio u kontaktu veoma zaslužni za moj povratak u normalni život i od srca im zahvaljujem! Sada je ponovo došlo vreme da se posvetim Udruženju i njegovim aktivnostima, ali sada sa mnogo više snage i energije, čemu se unapred radujem – priča sa optimizmom naš sagovornik.
Nikola Janković kaže da bolestan čovek ima samo jednu želju, a to je da ozdravi, a da bi se ona ostvarila, često mu je potrebna pomoć ljudi dobrog srca. Rukovođen takvom devizom, iako se još uvek oporavlja, u svojoj glavi kuje mnoštvo planova, kako privatnih – poslovnih i porodičnih, tako i vezanih za rad Udruženja „Dragačevsko sunce“.
Najveća mu je želja, kako ističe, da se ponovo vrati u svet sportskog novinarstva, kojim se, inače, više godina uspešno bavio, a humanitarni rad će osti neizostavni deo njegovog života, baš kao i do sada.
