Truba, kulturni simbol Moravičkog i Zlatiborskog okruga, tehnike sviranja
Sabor trubača izrodio je vrhunske muzičare, majstore trube. Taj žar i ponos koji su nosili pobednici Sabora merio se sa svetskim uspesima i terao je svirače da usavršavaju tehniku sviranja. Truba je veoma izražajan melodijski instrument, a zahvaljujući usavršenom mehanizmu ventila u izvođačkoj tehnici dostiže zavidan virtuozitet, koja se posebno ističe pravilnom upotrebom tehnike.
Većina majstora trube složila se da je pre nekoliko decenija bilo daleko teže postići visok nivo sviranja u odnosu na današnje vreme. Samoukih je bilo više ali i onih sa entuzijazmom. Tehnike se uče već od malena.
Veliki uticaj svakako ima što na Sabor sada dolaze školovani trubači iz muzičkih škola sa odseka truba.
Ipak iako je nešto lakše veština trube se i dalje prenosi sa kolena na koleno pa tako velika imena imaju svoje naslednike.
Razliku mozemo naci i do regiona pa tako orkestri sa juga zvuce malo drugacije. Sve više trubača, po zahtevima publike ubacuje novije aranžmnane gde se i tehnika prilagođava.
U svojoj veoma dugoj istoriji, koja zalazi daleko u antičko doba, instrumenti tipa trube zadugo su mogli da izvode tonove samo jednog alikvotnog niza, pa su građene u različitim varijantama i veličinama. Tek izum i primena ventilnog mehanizma, početkom 19. veka, omogućila je slobodno i lako izvođenje svih tonova i bitno unapredila izvođačku tehniku, kao i upotrebne mogućnosti trube. Današnji muzičari trubu su prilagodili modernom iyvođenju a da li će ona imati varijacije u budućnosti ostaje da se vidi.
