„Godine uzleta“ u praksi: šta kažu iskustva vrtića u Arilju
Vaspitačica Anica Ilić iz Predškolske ustanove u Arilju govori o svakodnevnom radu sa decom, izazovima savremnog detinjstva i važnosti programa „Godine uzleta“, koji se poslednjih godina primenjuje u svim radnim jedinicama vrtića. Ustanova danas funkcioniše kroz tri objekta i 29 vaspitnih grupa, uključujući i pripremnu grupu u Latvici.
Program „Godine uzleta“, kako objašnjava Ilić, zasniva se na posmatranju deteta kao kompetentnog bića, bogatog potencijalima. Akcenat je na igri, odnosima, komunikaciji i interakciji, kao i na prostornim celinama u kojima dete bira aktivnosti i uči kroz iskustvo. Vaspitač je tu da podstakne, organizuje i usmeri razvoj, ali i da prepozna potrebe deteta u socijalnom i emocionalnom kontekstu.
Jedna od važnih tema je adaptacija na vrtić, koja može biti izazovna, posebno za decu koja prvi put ulaze u novu sredinu. Ilić naglašava da je osećaj sigurnosti ključan, kao i saradnja sa roditeljima. Postepena adaptacija, upoznavanje sa grupom i prostorom, kao i individualni pristup detetu, najviše utiču na uspešan početak.
Govoreći o ponašanju dece, Ilić ističe da neprilagođeni postupci gotovo uvek imaju svoje razloge i da je važno nikada ne etiketirati dete. Reakcije poput vrištanja, udaranja ili povlačenja često su posledica emocionalnih teškoća ili nedovoljno razvijenog govora.
U savremenom okruženju posebno je izražen problem kašnjenja u razvoju govora, na šta utiču predugo gledanje u ekrane, manjka razgovora u porodici, ali i nedovoljna stimulacija govornih organa. U vrtiću se zato redovno rade vežbe artikulacije kroz igru i komunikaciju.
Deci je, zaključuje Ilić, najpotrebnije da budu voljena, sigurna i prihvaćena — a vrtić je upravo mesto gde kroz igru, kontakte i razumevanje razvijaju svoje emocionalne i socijalne veštine.
