Ariljski pčelari ove godine bez masovnih trovanja pčela zahvaljujući saradnji sa voćarima
Arilje već godinama važi za jedan od najprepoznatljivijih pčelarskih centara u zapadnoj Srbiji, a prema rečima iskusnih pčelara, ugled ovog kraja sve više se širi i van granica zemlje. Tradicija, znanje i veliki broj aktivnih pčelara učinili su da Arilje danas bude sinonim za kvalitetan med i pčelarske proizvode, ali i za manifestacije koje okupljaju proizvođače iz cele Srbije.
U razgovoru za emisiju Aktuelna tema, član Upravnog odbora pčelarskog udruženja istakao je da Arilje privlači posetioce iz udaljenih krajeva upravo zbog ozbiljnog pristupa pčelarstvu i kvalitetne ponude. „Ljudi prelaze i po 300 kilometara da bi kupili opremu ili proizvode koji im nedostaju“, rekao je on, ističući da su lokalni događaji postali prepoznatljivi na nivou regiona.
Ipak, pčelari se suočavaju sa brojnim izazovima. Jedan od njih je nedovoljan broj mladih koji ulaze u pčelarstvo, često zbog pogrešne predstave da je reč o jednostavnom ili brzom poslu. Iskustvo, međutim, pokazuje suprotno – pčelarstvo zahteva rad, znanje i stalnu posvećenost.
Ohrabrujuća vest dolazi iz domena zaštite pčela. U Arilju, za razliku od prethodnih godina, gotovo da nije bilo prijavljenih slučajeva trovanja pčela. Pčelari to pripisuju boljoj komunikaciji i sve odgovornijem korišćenju pesticida među voćarima. „Voćari su postali naši partneri, vode računa o terminima prskanja i to mnogo znači“, poručuju iz udruženja.
Tržište meda, međutim, ostaje jedan od najvećih problema. Ogromna količina uvoznog meda sumnjivog kvaliteta direktno utiče na cenu domaćeg proizvoda i otežava rad pčelara. Zato oni sve češće apeluju na potrošače da kupuju isključivo od lokalnih i proverenih proizvođača, jer je to jedini način da budu sigurni u kvalitet.
Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju. Sušni periodi i ekstremne temperature utiču na paše, posebno na bagrem, koji poslednjih godina sve češće izostaje. Bez stabilnih paša, pčelarstvo postaje sve neizvesnije, a proizvođači su primorani da se oslanjaju i na druge pčelinje proizvode – polen, matičnu mleč, rojeve – kako bi ekonomski opstali.
Uprkos svemu, ariljski pčelari ostaju optimistični. Njihova posvećenost, tradicija i saradnja sa lokalnom zajednicom daju nadu da će Arilje i u narednim godinama ostati snažan pčelarski centar, uprkos izazovima koje nose tržište i klima.
