Zatvaranje deponije Duboko otvorilo nova pitanja: Ko će platiti cenu i kakvo je dugoročno rešenje?

Zatvaranje regionalne deponije Duboko otvorilo je brojna pitanja koja se sve češće postavljaju u javnosti Zapadne Srbije – pre svega, ko donosi odluke koje direktno utiču na troškove građana i kakve će posledice one imati na duži rok.

Deponija Duboko je više od dve decenije predstavljala regionalno rešenje za odlaganje otpada. Nakon njenog zatvaranja, umesto jasnog i održivog modela upravljanja otpadom, pojavile su se nove dileme, posebno kada je reč o značajnom povećanju troškova.

Prema procenama, deponovanje otpada postalo je višestruko skuplje, a u pojedinim sredinama računi za odnošenje smeća približili su se iznosima računa za električnu energiju. Dodatno, otpad se sada transportuje na udaljene lokacije, što dodatno povećava troškove.

Navodi se da samo za grad Užice godišnji troškovi transporta i deponovanja otpada iznose oko 200 miliona dinara, odnosno više od 1,7 miliona evra, dok su u pojedinim drugim gradovima ti iznosi još veći. Kada se posmatra ukupno, za više opština Zapadne Srbije procenjuje se da troškovi dostižu i do pet miliona evra godišnje.

U javnosti se sve češće postavlja pitanje da li bi deo tog novca mogao da bude uložen u lokalnu infrastrukturu — puteve, vrtiće, škole, parkove ili druga ulaganja od značaja za građane.

Istovremeno, otvara se i dilema šta će biti sa samom deponijom Duboko. Iako je zatvorena, prostor i dalje zahteva održavanje, nadzor i sanaciju kako bi se sprečile eventualne ekološke posledice. Stručnjaci upozoravaju da napuštena deponija bez kontrole može predstavljati dodatni rizik po životnu sredinu i zdravlje građana.

Požar koji je ranije izbio na deponiji izazvao je zabrinutost javnosti i ukazao na potrebu ozbiljnijeg pristupa rešavanju ovog problema. Međutim, zatvaranje deponije nije u potpunosti rešilo pitanje upravljanja otpadom, već je otvorilo nova.

U javnosti se takođe postavlja pitanje zašto pojedine deponije u drugim delovima Srbije i dalje imaju dozvole za rad, dok se u Zapadnoj Srbiji primenjuju drugačiji, znatno skuplji modeli.

Sa jedne strane, ističe se značaj zaštite životne sredine i zdravlja građana, dok sa druge strane raste zabrinutost zbog finansijskog opterećenja koje direktno snose lokalne samouprave i građani.

Jedno je sigurno – zatvaranje Dubokog nije zatvorilo problem upravljanja otpadom, već je otvorilo nova pitanja o održivim rešenjima, troškovima i odgovornosti za buduće korake.