Ćumur iz Dragačeva stiže i do Amerike: Više od 100 ćumurana i dalje aktivno

Predstavnici udruženja proizvođača ćumura iz Slovenije i Evrope posetili su Dragačevo kako bi se upoznali sa načinom na koji se u ovom kraju čuva tradicionalna proizvodnja drvenog uglja. Posebnu pažnju privuklo je selo Pšanik, gde porodica Dobrosavljević već generacijama proizvodi ćumur.

Posetu je organizovalo Ekološko društvo „Dragačevo“, a gosti su imali priliku da obiđu ćumurane i neposredno se upoznaju sa procesom proizvodnje koji je u ovom kraju opstao uprkos promenama koje su donele savremene tehnologije.

Dragačevo ima dugu tradiciju proizvodnje ćumura, a danas je na ovom području aktivno više od 100 ćumurana. Za razliku od nekadašnjih zemljanih i nadzemnih kopa, u ovom kraju danas se uglavnom koriste zidane ćumurane, odnosno žеžnice, koje omogućavaju lakšu kontrolu procesa ugljenisanja drveta.

Jedna od porodica koja je sačuvala ovaj zanat su Dobrosavljevići iz Pšanika. Proizvodnju je započeo Milija Dobrosavljević, nastavio njegov sin Borko, dok je Savo Dobrosavljević 2013. godine registrovao radnju. Na njihovom imanju danas se nalaze četiri zidane ćumurane.

– Ćumurana se puni drvima do vrha, zatim se pali vatra i proces sagorevanja traje do sedam dana. Pošto nema velike koncentracije kiseonika, dolazi do tinjanja i drvo se pretvara u ćumur – objašnjava Savo Dobrosavljević.

Nakon završetka procesa dodaje se oko 100 litara vode, a posle hlađenja ćumur se pakuje u vreće. Dobrosavljević navodi da njihova proizvodnja ne završava samo na domaćem tržištu.

– Ćumur se prodaje širom Srbije, ali i u Nemačkoj, Grčkoj, Norveškoj i Americi. Posla ima, ko hoće da radi – kaže Dobrosavljević.

Za kvalitet ćumura presudno je i drvo. Najbolji rezultati postižu se korišćenjem suvog tvrdog drveta, pre svega bukve, graba i hrasta. Od jednog metra drveta, u zavisnosti od njegove vlažnosti, može se dobiti između osam i deset džakova ćumura.

Tokom boravka u Dragačevu predstavnici Društva ugljara Slovenije i Evropskog udruženja ugljara razmenili su iskustva sa domaćim proizvođačima o tradicionalnoj proizvodnji, šumarstvu i mogućnostima očuvanja ovog zanata.

Predsednik Društva ugljara Slovenije Jože Prah i potpredsednica Evropskog udruženja ugljara Marija Imperl ocenili su da im je poseta omogućila da se upoznaju sa znanjem lokalnih proizvođača, ali i sa mogućnostima održivog razvoja seoskih sredina i dodatnih delatnosti na poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru posete održana je i prezentacija rada udruženja ugljara Slovenije i Evrope u Guči.

Predsednik Izvršnog odbora Ekološkog društva „Dragačevo“ Dušan R. Ivanović naveo je da je sa gostima dogovorena dalja saradnja na očuvanju i razvoju ćumurџijskog zanata, kao dela ekonomskog, kulturnog, turističkog i obrazovnog nasleđa ovog kraja.