Danas je Sveta Petka: Šta kažu narodni običaji i verovanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznate kao Sveta Petka. Ova svetiteljka jedna je od najpoštovanijih u srpskom narodu, a za njen praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, posebno ona koja se odnose na žene.

Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih, siromašnih i svih koji traže duhovnu utehu. Mnogi vernici joj se obraćaju molitvama za zdravlje, porodični mir i pomoć u teškim životnim trenucima.

U brojnim domovima širom Srbije Sveta Petka proslavlja se kao krsna slava, dok vernici ovaj dan provode u molitvi, posećuju crkve i pale sveće za zdravlje svojih najbližih.

Šta žene, prema narodnom verovanju, ne bi trebalo da rade?

Za praznik Svete Petke vezuju se brojni narodni običaji koji se prenose sa generacije na generaciju.

Prema tradicionalnim verovanjima, žene na ovaj dan ne bi trebalo da obavljaju teže kućne poslove, naročito da peru veš, šiju, predu i bave se drugim ručnim radovima.

U pojedinim krajevima veruje se da bi trebalo izbegavati i mešenje hleba, kao i druge poslove koji mogu da sačekaju naredni dan.

Nekada se verovalo da nepoštovanje ovih običaja može doneti nevolje, ali je važno naglasiti da je reč o narodnim verovanjima, a ne o crkvenim zabranama.

Običaji za devojke i devojčice

Narodna tradicija za Svetu Petku vezuje i običaje koji simbolizuju sreću, ljubav i porodičnu slogu.

U nekim krajevima mlade devojke beru cveće i njime ukrašavaju dom, verujući da će tako obezbediti mir i blagostanje porodici tokom naredne godine.

Postoji i običaj da se devojčicama na ovaj dan oblači nova odeća, kako bi ih pratili sreća i napredak.

Prema jednom od starih verovanja, neudate devojke treba da sačuvaju mrvice slavskog kolača, jer se veruje da će u snu videti budućeg supruga.

Ko je bila Sveta Petka?

Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u 11. veku. Poticala je iz pobožne porodice, a nakon smrti roditelja svoj život posvetila je Bogu.

Godine je provela u postu, molitvi i podvižničkom životu, pomažući siromašnima i onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Njene mošti tokom istorije nalazile su se u više gradova, uključujući i Beograd, a danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju.

Posebno mesto poštovanja Svete Petke u Srbiji predstavlja njena kapela na Kalemegdanu u Beogradu, gde vernici dolaze da se pomole i uzmu vodu sa izvora za koju se u narodu veruje da ima isceliteljska svojstva.

Iako su narodni običaji važan deo tradicije, suština praznika Svete Petke, prema pravoslavnom učenju, jeste u molitvi, milosrđu, praštanju i pomaganju bližnjima.