Tri godine podrške stočarima u Lučanima: Znanje donosi rezultate

Opština Lučani i Institut za krmno bilje iz Kruševca već treću godinu realizuju projekat unapređenja stočarske proizvodnje. Cilj je da poljoprivrednici, primenom savremenih agrotehničkih mera, obezbede kvalitetniju i jeftiniju stočnu hranu i tako smanje troškove proizvodnje mleka.

U okviru projekta organizovana je prezentacija dosadašnjih rezultata i stručnih preporuka za unapređenje proizvodnje kabaste stočne hrane. Posebna pažnja posvećena je analizi zemljišta, izboru krmnih kultura i primeni mera koje mogu povećati prinose i poboljšati kvalitet hrane za stoku.

Dr Vladimir Zornić iz Instituta za krmno bilje u Kruševcu istakao je da su tokom trogodišnjeg rada uočeni brojni problemi, među kojima se posebno izdvajaju visoka kiselost zemljišta i nedostatak fosfora.

Za prevazilaženje ovih ograničenja poljoprivrednicima su preporučene odgovarajuće agrotehničke mere, pre svega kalcizacija i fosfatacija zemljišta.

Prema rečima Zornića, rezultati saradnje već su vidljivi. Stočari sve češće uvode nove krmne kulture, povećavaju površine pod ozimim smešama graška i grahorice sa ovsom, kao i pod detelinsko-travnim smešama. Ove kulture posebno su značajne u uslovima klimatskih promena i na zemljištima ograničene proizvodne sposobnosti.

Predsednik Skupštine opštine Lučani Miloš Jovičić naglasio je da je lokalna samouprava za realizaciju ovogodišnjeg projekta izdvojila dva miliona dinara i da je ulaganje u znanje poljoprivrednika jedan od važnih vidova podrške stočarskoj proizvodnji.

On je ocenio da su proizvođači zadovoljni saradnjom sa stručnjacima i da se promene u načinu proizvodnje već primećuju, ali da će puni efekti projekta biti vidljivi tek u narednim godinama.

Da stručne preporuke donose konkretne rezultate potvrđuju i sami stočari.

Poljoprivrednik Milenko Kaplarević, koji se bavi mlečnim govedarstvom i ima 23 grla krupne stoke, kaže da već treću godinu koristi ovaj program. Zahvaljujući preporukama stručnjaka uspeo je da poboljša kvalitet zemljišta i stvori uslove za gajenje lucerke.

Iako ističe da mlečno govedarstvo zahteva mnogo rada i odricanja, Kaplarević ne razmišlja o odustajanju od proizvodnje kojom se njegova porodica bavi generacijama.

Slična iskustva ima i poljoprivrednik Bojan Dramlić, koji naglašava značaj edukacije, analize zemljišta i pravilnog izbora krmnih kultura. Prema njegovim rečima, savremeni pristup proizvodnji omogućava bolje prinose i uštede, dok su subvencije i premije za mleko i dalje važne za ekonomsku održivost gazdinstava.

Trogodišnja saradnja opštine Lučani i Instituta za krmno bilje pokazuje da se unapređenje stočarstva ne zasniva samo na finansijskoj podršci, već i na primeni znanja i savremenih tehnologija. Iako su prvi rezultati već vidljivi, dugoročni cilj ostaje ekonomičnija i održivija proizvodnja mleka na području Dragačeva.