Pepeo kao poboljšivač tla
Stari narodi unazad, najmanje 3.000 godina poznavali su upotrebu stajnjaka, otpada, komposta, zelenišnog đubriva i pepela u cilju poboljšanja plodnosti zemljišta. Pepeo drveta potencijalno je vrlo koristan industrijski, šumarski ili kućni ostatak, a sa aspekta poljoprivrede, može se svrstati u đubriva. Sadrži dva glavna hranljiva elementa fosfor i kalijum (P i K), druge makroelemente: kalcijum i magnezijum (Ca i Mg), ali i neke mikroelemente: bakar i cink (Cu, Zn).
Zbog niza razloga nije prikladno koristiti samo pepeo kao izvor navedenih biljnih hraniva jer on značajno utiče i na hemijska svojstva tla. Pepeo se osim u đubriva, može svrstati i u poboljšivače ili kondicionere tla. Upotrebu pepela u uzgoju biljaka treba analizirati sa tri osnovna aspekta: promene pH reakcije, fertilizacijskog i ekološkog učinka.
Kao đubrivo ili poboljšivač, pepeo se sme koristiti isključivo na kiselim tlima. Alkalne je reakcije i njegovom primenom dolazi do porasta pH vrednosti i neutrališe se deo kiselosti tla. U slučajevima kada se pH vrednost alkalnog zemljišta primenom pepela poveća na 6 – 7, tlo postaje pogodno za uzgoj većine povrtarskih useva. Upotreba pepela na slabo kiselim i neutralnim zemljištima (viši pH), rezultirala bi pogoršanjem svojstava. Tada bi se biljkama smanjila pristupačnost hraniva, pre svega fosfora, a potom i mikroelemenata, što pospešuje gubitak rezervi humusa u zemljištu.
Izvor Agroklub
