Badnje veče u porodici Savić

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan, dan uoči Božića. Noć koja sledi zove se Badnje veče jer se na taj dan bdelo i s nestrpljenjem očekivao najsvečaniji trenutak u istoriji ljudskog roda, rođenje Isusa Hrista. Badnji dan je dobio naziv po simbolu koji sa posebnim obredom unosimo u svoje domove – Badnjaku. Širom Srbije poštuje se tradicija vezana uz ovaj praznik, tako i Savići iz sela Mirosaljci kod Arilja proslavljaju Badnji dan puni poštovanja prema običajima.

Prema običajima pre izlaska sunca na Badnji dan domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okreće ka istoku, tri puta se prekrsti i pomene Boga, svoju slavu i Božić. Pre sečenja drvetu se nazove “Dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Badnjak do večeri stoji pred kućom a tek uveče se svečano unese u kuću, pečenica, badnjak i slama, pozdravljajući domaćiću i zensku decu rečima DOBRO VEČE , ČESTIT BOŽIĆ I BADNJE VEČE. Na šta one odgovaraju,  DOBRO VEČE, ČESTIT VI VAŠA PEČENICA I SLAMA. Žena iz sita posipa badnjak žitom , premazuje ga medom i preliva vinom. Domaćin zatim  uzima kadionicu i okadi prvo ikonu krsne slave, a onda i sve prostorije da sve zamiriše na tamjan. Slama simbol hristovih jasli u VItlejinskoj pećini, unosi se u kuću i posipa po celoj kući. Prema starom srpskom običaju , stariji kada unose slamu kvocaju a za njim idu deca i pijuču. Domaćica u slamu pod stolom ubacuje razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže pijučući kao pilići. Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje, kao što kvočka  pod krilima prikuplja svoje piliće, i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je i Hristos došao da sve ljude sabere i okrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom.

Prema verovanju na Badnje veče se prašta i miri, a na Badnji dan, vraća  pozajmljeno. Uz toplu atmosferu i prijatnu posnu trpezu, u krugu porodice dočekuje se jedan od najradosnijih praznika Božić, dan kada pravoslavni vernici slave rođenje Isusa Hrista, kao praznik rađanja novog života, u čije ime se tri dana pozdravljaju rečima Hristos se rodi…

Please follow and like us: