Чет. феб 27th, 2020

Svečano obeležen Savindan u OŠ ,,Stevan Čolović“ u Arilju

Kao i mnoge škole širom Srbije, Osnovna škola Stevan Čolović u Arilju, sečenjem kolača i priredbom učenika svečano je obeležila školsku slavu Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

Sveti Sava je bio ne samo veliki prosvetitelj koji se zalagao za opismenjavanje naroda još u srednjem veku, nego je cenio i rad, upornost, vrlinu i plemenitost. Pomagao je ljudima i to je bila njegova osnovna misija. Sa oslobođenjem od Turaka i sa nastankom prvih škola, kao veliki prosvetitelji i misionar, postao je zaštitnik obrazovnih ustanova i pismenosti.

Danas sve škole u Srbiji obeležavaju Svetog Savu kao školsku slavu, pripremaju priredbe, povezujući njegov misionarski rad sa savremenim dobom. Jedna od važnih poruka njegovog delovanja je i da se rad i vrednoća uvek isplate, a neki ga zbog toga smatraju i zaštitnikom devojaka i uopšte slabijih. Sveti Sava ostao je upamćen kao prvi srpski etnolog, zbog toga što je sve lepe srpske običaje zapisivao i zaodenuo ih velom hrišćanskog učenja.

Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je bio raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Ceo svoj život Sava je posvetio pravoslavlju i razvoju srpske crkve. Zbog svih ovih dostignuća, Srpska pravoslavna crkva ga danas slavi kao sveca. U narodnom predanju ostao je zapamćen po velikoj i snažnoj ličnosti, bogatom znanju, asketskom životu i tihoj naravi, zbog čega je stekao poštovanje ne samo među domaćim življem, već i daleko van granica srednjovekovne srpske države.

Danas su proslave Svetog Save u školskim okvirima postale ponovo tradicija. Hor peva Himnu Svetom Savi, uz liturgiju, presecanje kolača i blagosiljanja žita, a odabrani učenici recituju prozne i poetske tekstove posvećene srpskom ranoapostolnom učitelju. Sama Himna je prvi put otpevana u Segedinu 1839. godine, najviše zaslugom Pavla Stamatovića, segedinskog prote i tamošnjeg gimnazijskog veroučitelja.

Mošti Svetog Save počivale su u manastiru Mileševi gde ih je, po upokojenju, pohranio kralj Vladislav. U aprilu 1594. godine u znak odmazde prema Srbima, a po naređenju Sinan-paše, spaljene su na Vračaru. Plamen je progutao telo, ali nije uspeo da spali našu nacionalnu i hrišćanska istoriju. Naprotiv, Sveti Sava je nastavio da živi u školama i narodnom sećanju. Nadamo se da neće doći neki novi sverušiteljski poredak koji će pokušati ponovo da naškodi tradiciji koja nas uči poštovanju, ljubavi, integritetu i pravim vrednostima.

Please follow and like us: