Medvedi još ne spavaju, strah u ariljskom selu Visoka od gladnih posetilaca

Jedan od najvećih proizvođača krompira u ariljskoj opštini je Milan Gojković iz Visoke, sela na najvišoj nadmorskoj visini te opštine. Ne brine za plasman tek izvađenog krompira ali ga je, kao i druge meštane, zabrinuo dolazak medveda koji je za protekla dva meseca odneo 12 ovaca iz više stada u ataru njihovog sela.

Već mesec dana, tri generacije Gojkovića, najmlađi Ivan kada je bez školskih obaveza, kreću svako jutro na jednu od njiva da vade krompir… Beli, crveni, žuti, zasađen na deset hektara u četiri sela tri granične opštine, jer u Visokoj nema dovoljno obradivih površina.

U magacinima je skoro 300 tona krompira, koji će ovih dana do stalnih kupaca u Smederevo, Aranđelovac, Beograd…

„To što mi proizvedemo, to je u rangu sa organskom proizvodnjom… Vidite i sami, to je visinska zona od 1.100, 1.200, 1.300 metara, tu su manji prinosi nego u ravnicama, ali kvalitet dolazi do izražaja“, zadovoljan je proizvodnjom Milan.

Najmlađim Gojkovićima je škola na prvom mestu, ali rado pomažu u svim poslovima na imanju roditeljima i dedi, koji razmišljaju da ih voze do pet kilometara udaljene škole, jer kod komšija na susednom brdu počeo je pre dva meseca da u torove s ovcama svraća medved.

Kamere lovačkog udruženja su snimile dva gorska cara, o čemu su odmah obavestili nadležne. 

„Da se jednostavno skloni odavde da ne pravi ljudima štetu… već je dvanaest, osam je pojedeno, to smo videli, a četiri nema nigde. Znači, to je već dvanaest grla kojih nema, sve pravi razmak od sedam do deset dana“, priča Ivko Šaptović. 

Nataša Milivojević iz Svetske organizacije za prirodu kaže da su medvedi koji su identifikovani najverovatnije došli s Golije ili Zlatibora zbog sve većeg pritiska na prirodne resurse izgradnjom infrastrukturnih objekata.

„Ono što smatramo da je neophodno jeste uspostavljanje hranilišta“, ocenila je Milivojevićeva.

To je uslov suživota zaštićenih vrsta divljači i preostalih meštana Visoke, poput Ivana koji ne planira odlazak iz sela po završetku škole. 

Ivan Gojković vidi svoju budućnost ovde, pošto su mu njegov otac i deda napravili uslove. „I ovde može da se živi, mi smo pravi dokaz za to“, poručuje Ivan.

Gojkovići su ne samo najveći proizvođači krompira, već i malina, ali i među najaktivnijim meštanima u svim seoskim volonterskim akcijama koje doprinose opstanku i boljitku sela.

izvor /RTS

Please follow and like us: