RANKO TAJSIĆ, IZ PUHOVA 1874. GODINE PO PRVI PUT POSTAJE NARODNI POSLANIK I ZAPOČINjE SVOJU VELIKU TRODECENIJSKU BORBU NARODNOG TRIBUNA IZ DRAGAČEVA..
Na današnji dan 24. oktobra 1874. godine održani su izbori za Skupštinu Kneževine Srbije za period 1874-1876.
Za poslanika iz Čačka izabran je Spasoje Tajsić, trgovac, iz okruga Ranko Tajsić, težak (poljoprivrednik) iz Puhova.
Sastav vlade poveren Aćimu Čumiću. Na izborima je pobedu ostvarila Liberalna stranka. Skupština je brojala 130 poslanika, od koji je izabrano bilo 97, a knez je ukazom imenovao 33 poslanika.
Ranko Tajsić povezuje se u Narodnoj Skupštini sa drugim samostalnim narodnim poslanicima, predvođenim velikim Adamom Bogosavljevićem i stvaraju jezgro buduće Narodne radikalne stranke, koju će osnovati u Kragujevcu 1881. godine.
Rođen je 1. okt. 1843. u Puhovu. Tri razreda osnovne škole završio je u Guči. Potom je živeo u rodnom selu, baveći se zemljoradnjom, a istovremeno drugujući sa knjigama, listovima i časopisima – samoučki je dopunjavao svoje znanje.
Biran je za kmeta sela Puhova, predsednika opštine tijanjske i narodnog poslanika (od 1874. do 1894. godine, sa malim prekidom). Pri donošenju ustava iz 1888. godine bio je član ustavotvornog odbora, ali je odbio da glasa za njega „od korice do korice“ smatrajući da nije dovoljno slobodouman. Jedan je od osnivača Radikalne stranke i jedan od njenih najpoznatijih čelnika, blizak saradnik velikog Nikole Pašića, sa kojim se i politički razilazio na pojedinim pitanjima. Politički je organizovao seljake Dragačeva i uvodio ih u borbu za prava i pravičnost, žestoko se borio protiv birokratije i zalagao se za uspostavljanje samouprave. Težio je narodnom prosvećivanju i unapređivanju poljoprivredne proizvodnje. U odbrani svojih političkih gledišta ostao je dosledan i onda kada je hapšen, kad mu je suđeno i kada je morao da ode u izgnanstvo.
Slomljen progonima, suđenjima, robijom, emigracijom iscrpljen bolešću i nedaćama, on je pao kao žrtva obrenovićevskog apsolutizma, stojeći uspravno na braniku slobode, parlamentarizma i demokratije.
Umro je u rodnom selu 2. juna 1903 .
Po jedna ulica u Lučanima, Čačku i Beogradu nosi ime po Ranku Tajsiću, a tokom 2008. godine pokrenuta je inicijativa poštovalaca sa dopunom inicijative 2013.
Prikupljeno je više stotina potpisa javnih ličnosti, društvenih radnika i poštovalaca da jedna ulica u Guči ponese njegovo ime.
Na predlog našeg Udruženja novom odlukom o ulicama od 27.11.2020. po jedna ulica u Guči, Rtarima i Puhovu dobila je ime po Ranku Tajsiću, uz već postojeću u Lučanima.
Korišćen odlomak iz: „Ranko Tajsić u političkom životu Srbije“ predgovor , Čačak 1994. g.
Svojim životom i delom narodni tribun Ranko Tajsić predstavlja trajni uzor i inspiraciju za rad Udruženja Naše Dragačevo, koje pored ostalog čuva uspomenu na ovog velikog sina Dragačeva.
Izvori: „Istorija Čačka“ Goran i Danijela Davidović;
Milan Parezanović, Udruženje „Naše Dragačevo“