STEFAN PETKOVIĆ NOVI HARAMBAŠA
Užičanin dominirao u svim hajdučkim disciplinama, sem gađanja jabuke kroz prsten, gde je pobedu odnela Olivers Milutinović iz Guče
Laskavo zvanje 62. harambaše – pobednika takmičenja u narodnom višeboju Dragačavskog sabora trubača u Guči, poneo je mladi Stefan Petković iz Užica. Ispred svojih takmaca, bio je u skosku u dalj, skoku u vis, bacanju kamena s ramena i rvanju „u kosti“. Jedina pobeda izmakla mu je u gađanju jabuke kroz prsten, gde ja najoštrije oko i najmirniju ruku imala Mlada Gučanka, Olivera Milutinović.
– Konkurencija je bila za svako poštovanje, ali moja prednost je to što sam se od malena bavio atletikom, tačnije bacanjem kugle i to sam iuspešno skoristio. Održavam formu kroz rekreaciju u teretani, a to je dobar trening za višeboj. Ovo mi je drugo, ili treće učešće na saborskom višeboju, a prva pobeda. Izmakla mi je samo pobeda u gađanju jabuke kroz prsten, ali čestitam Oliveri,. Vidi se da ima streljačkog iskisutva. Ponosan sam na ovu pobedu i na samo učešće u višeboju, jer i na taj način čuvamo narodnu tradiciju, viteškog nadmetanja u igrama, koje padaju u zaborav, a nekada su bile prisutne na svim narodnim svetkovinama – zadovljan je harambaša Stefan Petković.
Narodni višeboj nezaobilazan je sasdrža,j od prvog Dragačevskog sabora trubača, održamog 1962. godine. Ovogodišnji je okupio 50 – tak učesnika i učesnica, iz ovog i drugih krajeva Srbije. Iako se održava po devizi „važno je učestvovati“, takmičari se trude da pokažu da su bolji od ostalih. Titulu harambaše, kao čuvara tradcijie i narodnih običaja do sada su nosili: Dragan Milivojević iz Beograda (4 puta), Goran Pejović iz Salaša Crnobarskog, Nikola Krajnović iz Beograda (7 puta), Rašo Amanović iz Apatina, Nedelko Zelić iz Novog Sada, Stanko Jerotić iz Dublja kod Šspca (2 puta), Aleksandar Krajišnik iz Majura šabačkog (7 puta) i Nikola Ostojić iz Salaša Crnobarskog (2 puta).
Kao generalni pokrovitelj višeboja, nagrade za pobednike darovalo je „Zastava oružje“, u znak svoj jubileja – 170 i znak sećanja na Petra Protića Dragačevca (1825 – 1863), prvog Srbina, upravnika nekadašnje kragujevačke Topolivnice, koji je, kao inženjer, kasnije i reformator vojne struke, dao značajan doprinos tehnološkom razvoju Srbije, polovinom 19. veka. .