Izazovi stočarstva u Požegi: Iako mere podrške postoje, nesigurna budućnost sprečava proširenje proizvodnje
Broj grla stoke u opštini Požega poslednjih godina beleži konstantan pad, što ozbiljno ugrožava stočarsku proizvodnju i ekonomsku održivost sela. Iako je ovaj trend prisutan širom Srbije, opština Požega je prepoznala problem i počela da ulaže napore kako bi ga ublažila. Različite mere podrške, poput subvencija po grlu stoke, premija za mleko i pomoći u nabavci stočne hrane, imaju za cilj da olakšaju položaj stočara i podstaknu dalji razvoj ove grane poljoprivrede. Uz dodatnu edukaciju i savetodavne službe, lokalna samouprava nastoji da pomogne gazdinstvima da prevaziđu izazove i očuvaju stočarstvo kao važan deo privrede ovog kraja.
Zabrinjavajući trend opadanja stočnog fonda u opštini Požega negativno utiče na lokalnu poljoprivredu i dugoročni razvoj sela. Sve manji broj grla stoke ugrožava kako proizvodnju mleka i mesa, tako i održivost mnogih gazdinstava.
Jedan od primera razvijene stočarske proizvodnje jeste Goran Pavlović upravo iz brdsko planinskog sela Tabanovići. Iako opština Požega izdvaja svake godine, kroz mere podrške, sve više novca, dosta stočara se žali na neku vrstu ekonomske nejednakosti.
Velika početna ulaganja u stočarsku proizvodnju, koja uključuju troškove nabavke stoke, izgradnje objekata i obezbeđivanja hrane, često predstavljaju glavnu prepreku za one koji razmišljaju o pokretanju ovog posla. Nedostatak početnog kapitala, kao i neizvesnost u vezi sa povraćajem investicije, obeshrabruju mnoge potencijalne proizvođače. Kao rezultat, sve je manje ljudi koji se odlučuju da započnu stočarsku proizvodnju, što dodatno doprinosi opadanju broja stočara i smanjenju stočnog fonda.
Prevazilaženje teške situacije u stočarsvu u mnogome doprinose subvencije bilo da su od države ili lokalne samuprave. Kvalitetu života na selu I lakšem obvaljanju poslova doprinose I bolja putna infrastruktura.
Goran u sadašnjoj situaciji ne razmišlja previše o proširenju stočnog fonda, jer, kako i sam kaže, nije siguran da li će njegovi naslednici nastaviti da se bave stočarstvom. Nepoznanica oko budućnosti porodičnog gazdinstva i nedostatak zainteresovanosti mlađih generacija za ostanak na selu glavni su razlozi zbog kojih mnogi stočari oklevaju da ulažu u dalji razvoj proizvodnje. Ipak prerada u finalni proizvod bila bi jedno od rešenja kada je ekonmoska računica u pitanju.