Demanti doktora Gorana Plazinčića na tekstove koje su pojedini mediji preneli
Povodom članka objavljenog u dnevnim novinama Blic, „Ispovest policajca koji je spasao mladića iz Rzava“ od 28. 07. 2020. godine, kao i onih objavljenih na portalu Mondo, intervjua na TV Prva u kome je navedeno više neistinitih tvrdnji, a između ostalih i da ekipa HMP DZ Arilje nije mogla da se spusti do obale i ukaže pomoć utopljeniku, nego je to uradio policajac Darko Popović, dužnost mi je da iznesem tačne podatke i to demantujem. Slične informacije su se mogle pročitati i na lokalnim društvenim mrežama.
Pođimo redom. Neposredno pri ulasku u vozni park DZ Arilje, zatekli smo (ekipa koja se vraćala na prvi poziv – medicinska sestra Milenka Milićević, vozac Boban Jovičić i ja, dr Goran Plazinčić), medicinsku sestru Ilinku Radičević kako nas zaustavlja i tihim, uplašenim glasom obaveštava da se jedan mladić davio na plaži Uski vir na Rzavu. Pitao sam da li je živ, rekla je da valjda jeste, ali je loše. U narednih pola minuta promenili smo vozilo, proverili da li je spinalna daska unutra, ona nam se priključila i krenuli smo ka mestu zadesa. Dakle, odmah. Na prvoj raskrsnici, kod ogledala, sreli smo se sa Darkom Popovićem koji je išao policijskim kolima i hteo da prođe prvi. Zaustavio sam ga gestom i sanitetsko vozilo je sa ekipom HMP, nešto pre, praktično istovremeno sa policijskim vozilom stiglo na Uski vir. Dakle, nije tačno da je on bio sam.
Teren je izuzetno nepristupačan, sa korovom i visokom travom koji su preko metar visine. Tu se zatekao bosonog čovek koji nam je rekao da je mladić na obali Rzava i da ga je izvukao drugar koji je bio na obali, što je posle ovaj drugi i potvrdio. Darko je najpre pošao nizbrdo, kako on kaže okolo u tekstu u novinama, pa kada mu se učinilo da ne može tuda, vratio se nazad i krenuo, po njegovom mišljenju, prečicom, direktno ka samom viru Rzava. Slučajno sam znao konfiguraciju terena od ranije jer sam tu nekada pecao i jedva sam ga zaustavio da ne propadne bar 4 metra niz strminu, provaliju. Rekao sam mu da se vrati na stazu i da dole negde mora imati prilaz iako se od rastinja ne vidi. Posle kraćeg ubeđivanja me poslušao i tako je i bilo. Najpre se on spustio lagano skočiviši na mestu najvećeg nagiba strmine, a zatim i obe medicinske setre i ja, prišli smo obali Rzava.
Tu je bio mladić koji ga je izvukao iz vode, njegov drugar, a sam utopljenik M.S., 2001.godište, iz Kosovske Mitrovice je ležao na zemlji telom van vode, glava, trup, noge do ispod potkolenica. U taj položaj je uspeo da ga stavi sam, pošto ga je izvukao iz vode kada je primetio da se davi. U kratkoj razmeni u toku spasavanja mi je rekao da je bio oko 1 minut pod vodom i da ga nije primetio odmah, već da ga je video kada ga je Rzav izbacio u plići deo, i tada je uspeo da ga izvuče. Takođe je rekao da je pokušao da ga oživi jer nije davao znakove života. Zamolio sam Darka i već iscrpljenog mladića da iznesu telo na širi deo obale, što je on učinio. Kada ga je spustio na, i dalje neravnu kamenito-stenovitu obalu, pokušao je da reanimira M.S. u čemu sam ga sprečio rekavši da je to moj posao i istovrmeno smatrajući da klasičan pristup CPR u ovakvim okolnostima nije moguć, te da bi čak mogao biti smrtonosan za mladića. Sam mladić je bio bez svesti, bez pulsa nad arterijama ruku i vrata, sa penom u ustima i krvlju u desnoj nozdrvi. Zenice su mu bile proširene, očne jabučice nepokretne, reakcija zenice na svetlost ugašena. Auskultatorno pregled slušalicama nisam čuo srčanu akciju niti disanje. Imao je nekoliko veoma plitkih i jedva primetnih udaha, dakle stanje kliničke smrti. Odlučio sam da pokušam sopstvenu improvizaciju Hajmlihovog manevra*prilagođenu toj situaciji, i time mu izazovem povraćanje i izbacivanje stranog sadržaja iz disajnih puteva i gastrinetestinalnog trakta, istovremeno oslobađajući disajni put i stimulišući rad srca *zbog anatomskih odnosa prelaza torakoabdominalnih duplji. Posle nekoliko udara u predeo epigastrijuma, mladić je malo jače udahnuo ali ne dovoljno duboko i često. Ponovio sam to nekoliko puta i odlučio da ga pomerimo na pristupačnije mesto istovremeno smatrajući da ću ga moći održati u životu za to vreme. Zatim su Darko i drugar od utopljenika poneli M.S. istom onom stazom kojom smo došli a ne nekim zaobilaznim putem kako se u članku navodi, kao i da je policajac na obali reanimirao mladića, reanimacija je samo započeta od strane lekara. Na mestu krivine strme staze čekali su nas vozač DZ-a sa nosilima, još jedan policajac, bosonog čovek i meštanin Kušić. Najveći teret u iznošenju podneli su Darko i već umorni drugar od M.S. Iza njega sam išao ja pružajući im oslonac da ne bi pali unazad i istovremeno vodeći računa o položaju vrata i glave pacijenta, kao i o disanju. Povremeno bih ponovio impovizaciju Hajmlihovog manevra vodeći računa da mu ne izazovem povraćanje u uspravnom položaju. Zatim je pacijent stavljen na nosila uz pomoć prisutnih i brzo prebačen do kardiomobila. Odmah, uz veoma aktivno i dobro učešće u zbrinjavanju medciinskih sestara koje su našle venski put i dale parenteralnu terapiju, sam nastavio reanimaciju, pacijent je počeo da povraca i diše. Bitnije poboljšanje i komplentna reanimacija je urađena ispred DZ, a kada smo stali, i u DZ u kada je posle obilnijeg povraćanja vode i hrane pacijent imao puls na arterijama ruku a radialis kao i pritisak 110/80 mmHg i stabilinije disanje. Posle dodatnog pregleda u DZ-u i nove procene zdravstvenog stanja, zaključio sam da je i dalje u dubokoj komi, ali sada sa spontanim pokretima očnih jabučica, i dalje nereaktivnim zenicama u midrijazi, ugašenog kornealnog refleksa i da borba za njegov život još nije završena. Nastavili smo transport ka bolnici u Užicu. Posle oko 20ak min komataznog stanja, pacijent posle obilnog povraćanja od oko 1,5 l vode i hrane, isprovociranog manevrom, dolazi svesti i uspeva jedva čujno da odgovori na dozivanje po imenu. Napominjem da su medicinske sestre sve vreme aktivno učestvovale u zbrinjavanju pacijenta kao i da smo posle 2 nagla kočenja od oko 20ak metara, gubili ravnotežu, ispadali iz sedišta, o čemu svedoče i modrice i bolovi sa blagim ukočenjem lumbalne kičme dan posle. Pacijent je na PUS OB Užice mogao da kaže kako se zove, datum rođenja i mesto prebivališta. Kolege sa PUS su ga zatim posle svog dela zbrinjavanja prebacile na intezivnu negu OB Užice. Vožnja je takođe bila efektna.
Ovo su istinite činjenice, mogu ih potvrditi i medcinske sestre, koje su bile u ekipi. Ako uporedimo sa tekstom u Blicu, videćete da postoje brojna neslaganja. Nikakva neistina i kleveta na račun medicinskih radnika, posebno u vreme pandemije COVID-19, nije primerena.
Nije istina da je ekipa HMP DZ Arilje došla naknadno, da nismo smeli da se spustimo do reke i ukažemo pomoć utopljeniku, da su policajac i drugar M.S.-a reanimirali pacijenta. Takođe 20ak minuta je M.S. posle reanimacije završene u DZ-u bio u dubokoj komi iz koje je probuđen u Uzićima u toku sanitetskog transporta, i stabilnih vitalnih parametara predan PUS OB Užice, medicinskom osoblju koje nastavilo dalje zbrinjavanje i lečenje pacijenta. Neosporno je da je policajac Darko Popović pomogao u iznošenju pacijenta i da je celokupan događaj primer dobre solidarnisti očevidaca, meštana, policije i DZ Arilje HMP/I, pa ne vidim razloga da se, osim onoga što se zaista dogodilo, iznose bile kakve druge netačne informacije.
Sa poštovanjem,
01. 08. 2020. g. Očevidac, šef odseka HMP I DZ-a Arilje, specijalista opšte medicine dr Goran Plazinčić
