Obeležen Dan Kulturnog centra i godišnjica održavanja prvog Sabora
Zahvaljujući trubi, mala varoš u srcu Srbije, postala je prestonica sveta. Na ponos svih nas kao istinski praznik života. Od 14. oktobra 1961. do danas, više od šest decenija, zajedno, do večnosti.
Na Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra 2022. godine, u prostorijama Kulturnog centra, upriličena je svečanost povodom godišnjice od održavanja prvog sabora. Ovaj dan istovremeno je i naš dan, dan Kulturnog centra opštine Lučani, organizatora programskih sadržaja na Saboru i nosioca kulturne aktivnosti u opštini Lučani, koji ove godine slavi 60 godina od osnivanja.
A sve je počelo 1961. godine. U Guči je organizovan sastanak s ciljem da se osmisle kulturni sadržaji kako bi se razbudila uspavana varoš i obogatio njen kulturno-zabavni život.
Najpre se rodila lepa zamisao. Nju je sledila dobra volja. A onda, na Pokrov Presvete Bogorodice, pre 61 godinu, na narodnom saboru u crkvenoj porti, okupiše se samouki trubači Dragačeva – četiri orkestra. Rćane je predvodio Srećko Obradović, Goračance Desimir Perišić, na čelu orkestra iz Graba našao se Dragiša Kovačević a orkestra iz Dljina Dragan Jovanović. Zagrmi pesma… I čuje se do dana današnjeg.
Osnivanjem Doma kulture, 1962. godine, celokupna organizacija kulturnih sadržaja kao i Sabora prelazi u ruke ove ustanove.
Na početku programa čule su se trube pobedničkih orkestara sa 61. Dragačevskog sabora trubača – Dragana Pavlovića iz Guče i Marka Trnavca iz Mršelja . Zasvirali su, kao jedno, saborsku himnu „Sa Ovčara i Kablara“.
Prisetili smo se početaka saborovanja, svih onih koji su svoju dušu utkali u Sabor, onih kojih nažalost više nema, ali čiji je duh i dalje prisutan, i biće, sve dok je Sabora.
Program je bojama folklora obojilo Kulturno – umetničko društvo „Abrašević“, naši dugogodišnji prijatelji i saradnici.
U toku programa, obratio se i direktor Kulturnog centra, Zoran D. Pantelić koji je pozdravio prisutne, osvrnuo se na programske sadržaje na ovogodišnjem Saboru i istakao značaj svih onih aktivnosti koje Kulturni centar sprovodi mimo Sabora, a sve zarad očuvanja tradicije i bogatstva folklora dragačevskog kraja.
Srpska truba se, odista, daleko čuje a pre svega bi trebalo da mi dobro razaznamo šta nam ona sve poručuje i šta ona sve od nas u budućnosti zahteva. Neka živi svetska, a srpska truba još mnogo godina, decenija i neka nas spaja!
