Lučani: Bolji položaj žena u prošlom vremenu zahvaljujući Rajki Borojević
Rajka Borojević je rođena 1913. godine u hercegovačkoj porodici Šotra. Završila je Učiteljsku školu. Nakon udaje jedno vreme živi na Kosovu, a kada je počeo Drugi svetski rat živela je u Banja Luci. Bežeći ispred ustaškog noža, od koga su stradali i njeni rodi telji, stiže u Srbiju, tačnije u Dragačevo. Dve teške ratne godine (1941-1943) sa dvoje male dece preživela je u kući Spasoja Tadića u selu Donji Dubac. Gostoprimstvo koje su joj ukazali Dragačevci nosila je duboko u svom srcu i trajno su je vezali za ovaj kraj. Rodilo se neraskidivo prijateljstvo.
Sa svojim ratnim prijateljima iz Dragačeva ponovo se sreće 1951. godine kada sa svojom porodicom dolazi da ih poseti. Tom prilikom u svoj dnevnik je zapisala: Naročito se radujem što opet, kao za vreme rata, osećam bliskost sa ovim narodom. Razmišljam kako bih im pomogla. Ta ideja nije od juče. Nosim je još od ratnih dana. Ponela sam je odavde, kao obećanje samoj sebi“. Zaista, Rajka je ostvarila svoj zavet.
Od tada redovno dolazi u Dubac, pomaže stanovnicima, a pre svega ženama. Žene su od Rajke sticale znanja o higijeni, ishrani, vaspitanju dece, lepom ponašanju. Tečajevi koje je Rajka samopregorno orgnizovala bili su bez pomoći bilo kojih institucija. Zahvaljujući njenoj energiji i upornosti, ali i tome da su je žene volele i da su joj verovale, Dragačevske zajedno sa svojim rukotvorinama stižu u svet. Gotovo da ne postoji ni jedna zemlja u Evropi u kojoj nisu gostovale žene Dragačeva. Samostalna Dragačevska zadruga žena nastala je 1962. godine. Takva, a ni slična organizacija nije postojala ni u jednoj zemlji Evrope.
