Arilje ima najnižu prosečnu platu u Zlatiborskom okrugu – 91.082 dinara

Prosečna neto zarada u Zlatiborskom okrugu u avgustu iznosila je 100.246 dinara, dok su zaposleni u Arilju u proseku primali 91.082 dinara. Najveće zarade zabeležene su u Užicu, Požegi i Kosjeriću.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Zlatiborskom okrugu u avgustu 2026. godine bila je za 17.036 dinara niža od republičkog proseka, koji je iznosio 117.282 dinara.

Arilje se sa prosečnom platom od 91.082 dinara našlo na poslednjem mestu među navedenim opštinama i gradovima Zlatiborskog okruga. Zarade u Arilju bile su za 9.164 dinara niže od okružnog proseka, odnosno za 26.200 dinara manje od prosečne neto plate u Srbiji.

Najveću prosečnu zaradu u okrugu imali su zaposleni u Užicu, 109.306 dinara. Slede Požega sa 102.408 dinara i Kosjerić sa 101.972 dinara.

U Sevojnu je prosečna neto plata iznosila 99.188 dinara, u Priboju 96.735, a u Čajetini 95.238 dinara.

Nešto niže zarade zabeležene su u Prijepolju, gde je prosek iznosio 94.251 dinar, Novoj Varoši sa 93.944 i Bajinoj Bašti sa 92.325 dinara. U Sjenici je prosečna plata bila 91.182 dinara, svega 100 dinara više nego u Arilju.

Polovina zaposlenih u Srbiji primila manje od 93.325 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu iznosila je 117.282 dinara, dok je prosečna bruto zarada dostigla 161.953 dinara.

U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečne neto zarade nominalno su povećane za 11,1 odsto, a realno za 8,7 odsto.

Ipak, značajan pokazatelj stvarnih primanja je medijalna zarada, koja je u avgustu iznosila 93.325 dinara. To znači da je polovina zaposlenih u Srbiji primila platu do tog iznosa, dok je druga polovina zaradila više.

Podaci pokazuju da, uprkos rastu prosečnih zarada na republičkom nivou, između pojedinih lokalnih samouprava i dalje postoje značajne razlike u primanjima zaposlenih.