Visoke temperature menjaju pravila uzgoja maline: Stručnjaci upozoravaju proizvođače

Sve toplija leta i dugotrajni periodi ekstremnih temperatura primoravaju malinare da menjaju dosadašnje načine proizvodnje. Stručnjaci upozoravaju da pravilno održavanje zasada, izbor izdanaka i kontrolisana upotreba đubriva postaju presudni za očuvanje prinosa.

Proizvodnja maline u zapadnoj Srbiji suočava se sa sve izraženijim izazovima, a klimatske promene zahtevaju drugačiji pristup podizanju i održavanju zasada. Postupci koji su godinama davali dobre rezultate više nisu podjednako efikasni, zbog čega stručnjaci savetuju proizvođačima da radove prilagode uslovima na svakoj parceli.

Milenko Gavrilović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice ukazuje da visoke letnje temperature značajno utiču na razvoj biljaka, posebno na porast mladih izdanaka od kojih zavisi rod naredne godine.

Severne i zapadne padine sve pogodnije za malinjake

Prema njegovim rečima, prilikom podizanja novih zasada sve veću pažnju treba posvetiti izboru položaja parcele. Zbog ekstremnih letnjih temperatura, severne i zapadne ekspozicije postaju pogodnije za proizvodnju maline.

Temperature koje prelaze 40 stepeni predstavljaju ozbiljan problem za ovu voćarsku kulturu. Gavrilović objašnjava da već pri temperaturama iznad 35 stepeni dolazi do poremećaja u normalnom funkcionisanju biljke, a ukoliko takvi uslovi potraju duže od nedelju dana, usporava se i razvoj izdanaka.

Posledice su vidljive u brojnim zasadima u kojima mladi izdanci nisu dostigli potrebnu visinu, što može negativno uticati na rod u narednoj sezoni.

Zbog toga se proizvođačima savetuje da napuste ustaljene, šablonske postupke i da vreme ostavljanja mladih izdanaka prilagode stanju biljaka i uslovima proizvodnje.

Pravilnim izborom izdanaka do boljeg roda

Jedan od najvažnijih poslova u malinjacima tokom jeseni jeste priprema izdanaka koji će donositi rod naredne godine.

Gavrilović objašnjava da dobro razvijen izdanak treba da preraste gornju žicu špalira za najmanje 30 centimetara, kako bi imao potencijal za ravnomerno formiranje roda.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti izdancima koji su ostavljeni ranije tokom vegetacije. Na njima se često razvijaju bočne grane koje je potrebno ukloniti, uz ostavljanje približno jednog centimetra od glavnog izdanka.

Mesta na kojima su obavljeni rezovi predstavljaju potencijalni ulaz za prouzrokovače gljivičnih oboljenja, zbog čega je važna odgovarajuća zaštita biljaka.

Sa druge strane, izdanci koji su ostavljeni kasnije, tokom početka berbe, često nemaju razvijene bočne grane i mogu biti manje izloženi pojedinim štetočinama, uključujući malininu muvu galicu.

Stručnjaci upozoravaju i na potrebu redovnog pregleda izdanaka radi pravovremenog uočavanja simptoma bolesti i oštećenja.

Prekomerno đubrenje može biti ozbiljan problem

Pored klimatskih uslova i pravilne rezidbe, veliki značaj za uspešnu proizvodnju ima ishrana biljaka.

Gavrilović ističe da đubrenje ne treba obavljati po navici, već isključivo na osnovu rezultata analize zemljišta.

Iskustva iz višegodišnjih ispitivanja pokazuju da se u brojnim zasadima maline registruju prekomerne količine fosfora i kalijuma. Takvo stanje posledica je dugogodišnje primene mineralnih đubriva bez prethodne provere stvarnih potreba zemljišta.

Ukoliko analiza pokaže da određenih hraniva već ima dovoljno, njihovo dodatno unošenje nije opravdano. Umesto toga, proizvođači treba da poštuju preporuke stručnjaka o vrsti, količini i vremenu primene đubriva.

Pravilna ishrana direktno utiče na razvoj korenovog sistema, formiranje korenovih pupoljaka i porast novih izdanaka, a samim tim i na proizvodni potencijal zasada.

Navodnjavanje i zasenjivanje kao odgovor na vrućine

Voda ostaje jedan od ključnih ograničavajućih faktora u proizvodnji maline, posebno tokom sušnih i toplih leta.

Navodnjavanje može ublažiti posledice nedostatka vlage, ali Gavrilović naglašava da je važno kontrolisati i kvalitet vode koja se koristi u proizvodnji.

Za ublažavanje temperaturnog stresa mogu se koristiti mreže za zasenjivanje, dok se kod podizanja novih zasada preporučuje korišćenje prirodnih pogodnosti terena.

Posebno se izdvajaju hladniji položaji, sa manjom izloženošću jakom popodnevnom suncu. Gavrilović preporučuje i razmatranje orijentacije redova u pravcu sever–jug, uz prilagođavanje konkretnim uslovima parcele.

Malina ostaje važna za ekonomiju zapadne Srbije

Uprkos problemima sa visokim temperaturama, rastućim troškovima proizvodnje i promenama na tržištu, malinarstvo i dalje ima veliki značaj za poljoprivredu zapadne Srbije.

Gavrilović ocenjuje da je malina kultura koja i na relativno malim površinama može ostvariti značajan prihod, ali da će uspeh proizvodnje sve više zavisiti od primene stručnih preporuka i prilagođavanja novim klimatskim uslovima.

Očuvanje postojećih zasada i pravilno planiranje novih postaju važni ne samo za pojedinačna poljoprivredna gazdinstva već i za ekonomsku održivost sela u kojima je proizvodnja maline decenijama jedan od glavnih izvora prihoda.