Moždani udar sve češće pogađa i mlađe: Kako prepoznati simptome

Moždani udar više nije zdravstveni problem koji se vezuje isključivo za stariju populaciju. Sve češće se javlja i kod mlađih osoba, a lekari upozoravaju da su pravovremeno prepoznavanje simptoma i hitna medicinska pomoć presudni za uspešno lečenje i smanjenje rizika od trajnih posledica.

Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, koji se obeležava 29. oktobra, zdravstveni radnici podsećaju na značaj prevencije i ranog prepoznavanja ovog ozbiljnog neurološkog stanja.

Iako je rizik od moždanog udara najveći kod starijih osoba, on može pogoditi i mlađe ljude, uključujući one između 18 i 50 godina.

Doktorka Slađana Rajčević iz Doma zdravlja u Čačku, u izjavi za agenciju RINA, upozorila je da simptomi mogu biti različiti, zbog čega je važno prepoznati prve znake upozorenja.

Koji simptomi ukazuju na moždani udar?

Moždani udar nastaje kada dođe do prekida dotoka krvi u deo mozga ili pucanja krvnog suda, što može izazvati ozbiljna oštećenja moždanog tkiva.

Među simptomima na koje treba obratiti pažnju su iznenadna vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina, problemi sa ravnotežom i otežan govor.

Doktorka Rajčević ističe da se kod pojedinih pacijenata javlja nemogućnost pravilnog izgovaranja reči, usporen govor ili teškoće u komunikaciji.

U težim slučajevima može doći do slabosti ili oduzetosti jedne strane tela, poremećaja koordinacije pokreta, dezorijentacije i problema sa vidom, uključujući pojavu duplih slika.

Posebno su važni iznenadna asimetrija lica, slabost jedne ruke i poremećaj govora. Čak i ako simptomi brzo nestanu, neophodna je hitna medicinska procena.

Svaki minut je važan

Kod sumnje na moždani udar nema prostora za čekanje da simptomi spontano prođu.

Pacijentu je potrebno što pre obezbediti medicinsku pomoć kako bi se utvrdilo da li je reč o ishemijskom moždanom udaru, koji nastaje usled začepljenja krvnog suda, ili hemoragijskom, koji je posledica krvarenja u mozgu.

Razlikovanje ova dva stanja izuzetno je važno jer se načini njihovog lečenja razlikuju.

Dijagnostika obuhvata neurološki pregled i odgovarajuća snimanja, najčešće kompjuterizovanu tomografiju (CT), a po potrebi i dodatne preglede krvnih sudova.

U slučaju sumnje na moždani udar potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć na broj 194. Ne treba čekati da simptomi prođu niti samostalno prevoziti pacijenta ukoliko je dostupna hitna medicinska služba.

Zašto su ugroženi i mlađi ljudi?

Među faktorima rizika za nastanak moždanog udara nalaze se povišen krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i određena srčana oboljenja.

Doktorka Rajčević ukazuje da savremeni način života, dugotrajno sedenje, nedostatak kretanja i nezdrave navike mogu doprineti povećanju rizika i kod mlađe populacije.

Ipak, nisu svi faktori rizika podjednako promenljivi. Starost, nasledna predispozicija i određena zdravstvena stanja takođe mogu uticati na verovatnoću nastanka bolesti.

Zbog toga je važno kontrolisati krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi, održavati odgovarajuću telesnu težinu i redovno se baviti fizičkom aktivnošću.

Oporavak zavisi od više faktora

Posledice moždanog udara razlikuju se od pacijenta do pacijenta. Neki se uz pravovremeno lečenje i rehabilitaciju uspešno oporavljaju, dok kod drugih mogu ostati trajne teškoće sa govorom, kretanjem ili svakodnevnim aktivnostima.

Na tok oporavka utiču težina i vrsta moždanog udara, brzina započinjanja lečenja, godine pacijenta i prisustvo drugih bolesti, poput dijabetesa, hipertenzije i srčanih oboljenja.

Lekari podsećaju da se značajan deo moždanih udara može sprečiti kontrolom faktora rizika, redovnim zdravstvenim pregledima i promenom životnih navika.

Najvažnija poruka povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara jeste da iznenadne neurološke simptome nikada ne treba ignorisati, jer brza reakcija može spasiti život i smanjiti rizik od invaliditeta.

Izvor: RINA