Aronija u jesenjoj ishrani: Koliko zaista koristi zdravlju?

Sa dolaskom hladnijih dana i porastom broja respiratornih infekcija, sve više pažnje posvećuje se namirnicama koje doprinose normalnom funkcionisanju imunskog sistema. Među njima je i aronija, tamna bobica bogata biljnim jedinjenjima, koja se često naziva jednom od najzdravijih voćnih vrsta. Ipak, koliko su njena lekovita svojstva zaista potvrđena?

Aronija je poslednjih godina postala sve popularnija i u Srbiji, kako među proizvođačima, tako i među potrošačima. Prepoznatljiva je po tamnoljubičastim, gotovo crnim plodovima, oporom ukusu i visokom sadržaju polifenola, prirodnih jedinjenja koja imaju antioksidativno delovanje.

Upravo zbog svog sastava često se preporučuje kao dodatak svakodnevnoj ishrani, naročito tokom jeseni i zime, kada su prehlade i druge respiratorne infekcije učestalije.

Zašto je aronija korisna?

Najveća nutritivna vrednost aronije povezuje se sa visokim sadržajem antioksidanasa, posebno antocijanina, koji njenim plodovima daju karakterističnu tamnu boju.

Ova jedinjenja učestvuju u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, procesa koji nastaje kada u organizmu postoji neravnoteža između slobodnih radikala i sposobnosti organizma da ih neutrališe.

Aronija sadrži i dijetna vlakna, kao i određene vitamine i minerale. Količina vitamina C može značajno da varira u zavisnosti od sorte, zrelosti plodova i načina prerade.

Iako je vitamin C važan za normalno funkcionisanje imunskog sistema, to ne znači da konzumiranje aronije može da spreči prehladu ili izleči virusnu infekciju.

Može li aronija da utiče na krvni pritisak i šećer?

Pojedina naučna istraživanja bavila su se mogućim uticajem aronije na zdravlje srca i krvnih sudova, regulaciju krvnog pritiska i metabolizam šećera.

Rezultati nekih manjih studija ukazuju na potencijalno povoljne efekte, ali dosadašnji dokazi nisu dovoljno snažni i ujednačeni da bi se aronija preporučivala kao terapija za povišen krvni pritisak, dijabetes ili druge hronične bolesti.

Zbog toga stručne preporuke ostaju usmerene na raznovrsnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i pridržavanje propisane terapije.

Kako je najbolje konzumirati aroniju?

Plodovi aronije mogu se koristiti sveži, zamrznuti ili sušeni, ali i prerađeni u sokove, džemove i druge proizvode.

Zbog izraženog oporog ukusa, sveže bobice nisu svakome prijatne, pa se često kombinuju sa jogurtom, ovsenim pahuljicama, jabukama ili drugim voćem.

Prednost celih plodova jeste u tome što sadrže vlakna, dok ih u ceđenim sokovima uglavnom ima znatno manje.

Prilikom kupovine gotovih sokova važno je proveriti deklaraciju, naročito količinu dodatog šećera. Proizvodi bez dodatog šećera mogu biti pogodniji izbor, posebno za osobe koje vode računa o ukupnom unosu šećera.

Nije čudotvoran lek, ali ima mesto na trpezi

Iako se aronija u reklamama često predstavlja kao izuzetno moćno prirodno sredstvo za jačanje imuniteta, važno je razlikovati njenu nutritivnu vrednost od tvrdnji o lečenju bolesti.

Ne postoje dovoljno pouzdani klinički dokazi da aronija sprečava sezonske virusne infekcije ili ubrzava oporavak od prehlade.

Njena stvarna prednost jeste u tome što može da obogati svakodnevnu ishranu korisnim biljnim jedinjenjima i vlaknima.

U vreme kada se sve više govori o očuvanju zdravlja tokom hladnijih meseci, aronija može biti dobar izbor, ali uz dovoljno sna, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i druge proverene mere zaštite zdravlja.