Srpski med stigao do Kine: Pčelari očekuju bolju zaradu

Izvoz domaćeg meda na kinesko tržište mogao bi da donese značajno povoljnije otkupne cene srpskim pčelarima. Prve isporuke već su realizovane, ali proizvođači upozoravaju da falsifikati, visoki troškovi i sve nepovoljniji klimatski uslovi i dalje ozbiljno ugrožavaju pčelarstvo.

Srpski med počeo je da pronalazi kupce na jednom od najvećih svetskih tržišta. Nakon što su Srbija i Kina usaglasile potrebnu veterinarsku dokumentaciju, a pogon „Naš med“ dobio registraciju za izvoz, otvorena je mogućnost plasmana domaćeg meda kineskim potrošačima.

Prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljuba Živadinovića, nakon početnih manjih pošiljki, na kinesko tržište do sada je otpremljeno gotovo tri tone meda.

Za razliku od evropskog tržišta, na koje se med uglavnom izvozi u velikim buradima, kineskim kupcima proizvod se isporučuje u maloprodajnim pakovanjima od 250 i 500 grama, a manjim delom i u teglama od jednog kilograma.

Ovakav način prodaje omogućava postizanje bolje cene, što bi u narednom periodu moglo da se odrazi i na zaradu domaćih proizvođača.

Očekuje se rast otkupnih cena

Živadinović je za RTS izjavio da bi povećanje izvoza u Kinu moglo da omogući pčelarima ostvarivanje cena koje su od 30 do 50 odsto više od sadašnjih. Ipak, takav razvoj situacije zavisiće prvenstveno od potražnje i količina koje budu ugovorene.

Jedan od izazova predstavlja i transport, jer isporuka brodom do kineskih kupaca u pojedinim slučajevima traje i do 75 dana.

Trenutna otkupna cena bagremovog meda kod većine privatnih otkupljivača iznosi oko četiri evra po kilogramu. Pojedini nude 4,3 evra, dok se u pogonu „Naš med“, u zavisnosti od kvaliteta i isporučene količine, kilogram plaća između 4,5 i 4,8 evra.

Pčelari smatraju da su postojeće cene na granici ekonomske opravdanosti proizvodnje, posebno imajući u vidu sve veće troškove održavanja pčelinjaka.

Klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju

Pored problema sa otkupnim cenama, domaće pčelarstvo suočava se i sa posledicama promenljivih vremenskih prilika.

Periodi medonosne paše postaju kraći, dok su za ostvarivanje zadovoljavajućih prinosa sve značajnije selidbe pčelinjih društava na različite lokacije.

Takav način proizvodnje podrazumeva dodatne troškove prevoza, goriva i angažovanja pčelara, zbog čega se smanjuje zarada čak i u sezonama kada su prinosi relativno dobri.

Falsifikovani med ugrožava domaće proizvođače

Poseban problem za srpsko pčelarstvo predstavlja prisustvo proizvoda koji se prodaju kao prirodni med, iako ne ispunjavaju propisane kriterijume.

Živadinović upozorava da falsifikati stvaraju nelojalnu konkurenciju, utiču na obaranje tržišnih cena i otežavaju plasman kvalitetnog domaćeg meda.

On tvrdi da čak oko 80 odsto meda koji se nalazi u trgovinskim lancima u Srbiji i Evropskoj uniji ne prolazi odgovarajuće analize autentičnosti. Reč je o njegovoj proceni, a ne o zvanično potvrđenom podatku za celokupno tržište.

Problem falsifikovanja prepoznat je i na evropskom nivou. Evropska komisija pokrenula je radnu grupu „Honey Platform“, čiji je zadatak unapređenje metoda za otkrivanje neautentičnog meda i suzbijanje nepravilnosti na tržištu.

Ipak, predstavnici pčelara smatraju da se konkretne mere sprovode sporije nego što je potrebno.

Kinesko tržište nova šansa za srpsko pčelarstvo

Otvaranje kineskog tržišta dolazi u trenutku kada domaći proizvođači pokušavaju da pronađu nove kupce i smanje zavisnost od tradicionalnih izvoznih destinacija.

Ukoliko se potražnja poveća, a planirana modernizacija opreme za pakovanje u pogonu „Naš med“ omogući bržu pripremu pošiljki, izvoz bi mogao da postane značajan izvor prihoda za srpske pčelare.

Ipak, dugoročni oporavak ove grane poljoprivrede neće zavisiti samo od novih tržišta, već i od efikasnije kontrole kvaliteta meda, suzbijanja falsifikata i stvaranja uslova za isplativiju proizvodnju.