Dragačevska ulica starih zanata
Tokom svih ovih godina Sabora i saborovanja ispi sujući istoriju i prikazujući ono najbolje što Dragačevo ima, stari opančari, kovači, rabadžije, vezilje, pletilje, tkalje, urezali su se velikim imenima u dušu svakog saboraša. Njihova misija nije nikada bila laka, njihovo opstajanje bilo je više puta na ozbiljnom testu, ali oni i dalje spremaju najlepši par opanaka, najlep še izvezeni vez, najlepše izatkani ćilim i kreću put Sabora. Taj poseban dan za njih, to crveno slovo ispi sano u kalendaru, dan kada se ne radi ništa, kada se obuku najlepša odela dan kada se zaborave sve brige i zagrme trube zapevaju najbolji pevači, govore najbolji kazivači, njima je sveti dan. Hvala im na tome. Hvala što baštine naše nasleđe, hvala što imamo čime da se dičimo, što nas nije sramota jer imamo šta da prikažemo, i kao pravi domaćini svakom saborašu pokažemo. Njihove ruke naše su blago, njihovo srce iskreno i čisto, njihova misija jedinstvena i plemenita. Oni ne rade zarad slave, oni ne rade zarad novca, oni svoju ljubav prema rukoradu osećaju, ona je utkana u prstima, duši. Poslednjih godina nisu imali pravo mesto za izlaganje, ali sada ulicom koja će nositi njihovo ime, u srcu Guče, ispod slavnog trubača, vraćeni su na svoj presto. Na mesto pripadanja na mesto gde ih mogu videti svi, gde mogu stati, zastati, pogledati, opipati zapitati i najvažnije učestvovati u samom nastajanju jednog nacionalnog bogatstva. Dobijaju svoju ulicu. Ulicu rada, ulicu mašte, ulicu novog veza duboreza. ulicu tkanja i maštanja.
Mi imamo čime da se dičimo, mi znamo da smo po mnogo čemu jedinstveni, da imamo šta da damo, da damo ono što najbolje znamo, a mi znamo da nam je truba u srcu, da nam je tradicija u duši, da sanjamo velike snove i da vas sve to, dragi posetioci naši, rado u Guču zove. Dobrodošli u novu ulicu ljubavi, Dragačevsku ulicu starih zanata!
