Ariljski poljoprivrednici imaju probleme u stočarstvu ali i u biljnoj proizvodnji
Stočni fond na teritoriji opštine Arilje u poslednje vreme je u opadanju. Nekada domaćinstva sa po više desetina grla svela su se na tek nekoliko. Brdsko planinsko područje i nepristupačni tereni onemogućili su mnoge u stočarskom poslu.
Stočni fond poslednjih nekoliko godina u centru je priča o poljoprivredi, iz više razloga. Nestanak i smanjenje broja grla u Ariljskoj opštini veoma je izraženo. Razloga za tako nešto ima više a kao glavni jeste sve starija populacija na selu a i ekonomska neisplativost.
Mileta Gojković iz sela Visoka kod Arilja ceo svoj zivotni vek proveo je baveci se stočarstvom. Danas, u svom selu jedan je od retkih koji drži stoku. Vremena su se menjala a sa njima zajedno i uslovi za život van grada. Oko devet krava i priblizno toliko ovaca,zahteva dosta posla, u koji je ukljucena citava porodica koja je ostala da zivi i radi na selu.
Od svih svakodnevnih poslova, najvaznija je muža koju treba obaviti u tačno određeno vreme. Većina proizvođača kaže da cena mleka odavno nije bila ovako niska i da ova situacija sigurno neće rezultirati povećanjem stočnog fonda.
Uslovi u brdsko-planinskim selima svakako nisu isti kao u ravničarskim. Baviti se mlečnim govedarstvom dodatno otežava i ishrana koja nije jednostavna, gde klimatski uslovi ne dozvoljavaju uzgajanje nephodnog krnog bilja za ishranu.
Za razliku od mlečnog govedarstva , kozje mleko ima bolju cenu i veću potražnju, imajući sve to u vidu neobično je što na teritoriji opštine Arilje, retki su oni koji poseduju farmu koza.
Na oko 20 kilometra od grada, Gojko Vučićević, pre pet godina, odlučio je da oformi stado sa većim brojem grla.
Farma broji 300 grla koza alpske i sanske rase, o kojima se trenutno brinu dva radnika. U odnosu na druge životinje, briga o njima je malo drugačija.
U zavisnosti od godišnjeg doba koze se različito hrane, pa su tako leti više na ispaši, dok im se zimi polaže raznovrsna hrana.
Količina i kvalitet mleka u mnogome zavise od ishrane, pa tako jedna koza u proseku daje oko 3,5 litra.
Problem sa jarićima koji se ne ostavljaju u stdu moglo bi da reši udruživanje kozara Srbije , gde bi se raymenom posiglo zadovoljavajuće rešenje za mnoge.
Gojko je zaokružio čitav proces oko kozarstva napravivši mlekaru za proizvodnju sira. Međutim još uvek nema dovoljno mleka koje bi preradio.
Iako postoji mogućnost prodaje veće količine sira, , na Farmi se ne planira proširenje jer kako kažu, nemaju dovoljno radne snage koja je, čini se, u ovim krajevima sve veći problem. Pojedini poljoprivrednici pored stočarstva , koje zahteva svakodnevnu obavezu, dodatan izvor prihoda pronašli su u proizvodnji krompira. Pa je tako jedna od glavnih poljoprivrednih grana na domaćinstvu Gojković, ratarstvo ili proizvodnja krompira. Posao dug nekoliko decenija sada su preuzeli mlađi naraštaji koji pokusavaju da unaprede proizvodnju. Krompir proizveden na brdsko planinskom području daleko je kvalitetniji od industrijskog, mada su prinosi dosta manji. Na prinose utiče i sorta krompira, koja u zavisnosti od kvaliteta semena daje varirajuće rezultate.
Nekada manje seoske podrume za skladištenje, Gojkovići su zamenili hladnjačom koja se nakon završene sezone malina puni količinom od 150 tona krompira. Stalan kvalitet svake godine, obezbeđuje sigurne kupce na pijacama i piljarama, dok cene određuje stanje na tržištu.
Problem sa cenom godinama ima krompir ali i malina.Veoma mala ulaganja u zasade, prouzrokovana niskom otkupnom cenom, dovela su do zapuštenih malinjaka.
Situacija sa malinom nije komplikovana samo u Srbiji, jedna od susednih zemalja Bosna, suočava se sa idnetičnim problemima. Stoga su predstavnici njihovih udruženja malinara i zadruga voćarskog tipa, posetili Arilje u cilju razmene iskustava.
Kako bi poboljšali i unapredili agrotehničke mere u zasadima malina , stručnjaci u oblasti jagodastog voća imali su prilike da slučaju savete holadnskih fitofarmaceuta koji su posetili Arilje.
U potrazi za boljom i lakšom zaradom, poljoprivrednici područja Zapadne Srbije , prethodnih godina okrenuli su se biljnoj proizvodnji, i tako zaspostavili stočarstvo koje je prema rečima stručnjaka osnova bilo koje poljoprivrede. Evidentno je da će problem radne snage uticati na bilo koju granu poljoprivrede pa je neophodno da se u budućnosti nađe način kako bi se ljudi podstakli da ostanu i zive na selu.